• Details
  • Gallery
  • Tags
  • More

„Književno veče Boba Dilana i Džonija Keša“

Home  /  Highlight  /  Current Page

Četvrtak, 21.12.2017.
Dvorana Apolo, 20 časova
„Književno veče Boba Dilana i Džonija Keša“
Predstavljanje knjiga „Tarantula“ i „Čovek u belom“
O Dilanu i Kešu razgovaraju:
Zoran Paunović, Muharem Bazdulj i Vule Žurić.
Dilana i Keša sviraju Bane Gluvakov Tubaćin i Dragan Prošić Proja + gosti iznenađenja!

Nastup Herte Miler na ovogodišnjem Sajmu knjiga valjda je najzad ubedio Srbe da je Bob Dilan i više nego zaslužio Nobelovu nagradu za književnost. Istina, ni Dilan ni Keš nikada neće dobiti onu mnogo važniju, Ninovu nagradu! O Dilanu kao pesniku i Džoniju Kešu kao romanopiscu, u sasvim prednovogodišnjoj atmosferi, sa znatiželjnim i umereno obaveštenim Vuletom Žurićem razgovaraće vrsni književni prevodioci, čitaoci i slušaoci Zoran Paunović i Muharem Bazdulj, a ovaj zanimljivi razgovor biće „začinjen“ Dilanovim i Kešovim hitovima u interpretaciji Baneta Gluvakova Tubaćina i Dragana Prošića Proje. Zainteresovani posetioci će moći da nabave naslove edicije Notni spisi beogradske Geopoetike.

Vule Žurić

tarantulaBob Dilan „Tarantula“
/Nobelova nagrada za književnost za 2016. godinu

Preveo s engleskog Zoran Paunović

Godina izdanja: 2017

Umetnička misija Boba Dilana jeste „turneja bez kraja“, a njegovo delo, delo je u neprekidnom i neprolaznom nastajanju; po tome je, bez imalo nasilnog učitavanja, uporedivo s jednim od najneobičnijih i najsmelijih poduhvata u istoriji književnosti – s Fineganovim bdenjem Džejmsa Džojsa. Jer, ne samo da je Džojsov kriptični testament pisan pod radnim naslovom „delo u nastajanju“ već je, baš kao i Tarantula, pisan sa sasvim očitom namerom da se izdigne iznad svih rutinskih i konvencionalnih načina komunikacije autora sa čitaocem – i uz svesno preuzet rizik od gubitka svake komunikacije. I dok se Džojsovo delo ponajviše bavi tokom podsvesti protagonista, Dilanovo nastoji da dočara muziku podsvesti – njegove vlastite, ali i podsvesti svakog od nas. Taj nivo, nivo podsvesti, možda je jedino pravo polazište za čitanje Tarantule. Ovo delo, sasvim izvesno, ne predstavlja neuspeli pokušaj unošenja reda u haos, već uspešno dočaranu sliku haosa – zavodljivog haosa kreativnog uma, koji ume da bude zastrašujuće brutalan i amoralno sablažnjiv, ali i neodoljivo duhovit i dirljivo nežan. To je svet u kome čitalac i sam postaje lik iz Dilanove pesme, neko „ko zna da se nešto događa, ali ne zna šta je to“. I već nakon nekoliko stranica shvata da i ne mora da zna: ovo delo ne treba odgonetati, niti ga treba „razumeti“ u bilo kom uobičajenom smislu te reči. Treba ga čitati naglas, bez agresivnog učitavanja i štreberskog traženja smisla. Ono nešto neuhvatljivo što ostane posle takvog čitanja, to je muzika. A ona je, srećom, izvan i iznad svakog razuma.

Zoran Paunović, iz Predgovora

 

čovekDžoni Keš „Čovek u belom“
Roman o apostolu Pavlu

Preveo sa engleskog Muharem Bazdulj

Godina izdanja: 2017
Roman „Čovek u belom“ o apostolu Pavlu, koji potpisuje čuveni kantri muzičar Džoni Keš, na engleskom je izašao davne 1986, a kod nas se upravo pojavio u prevodu Muharema Bazdulja, u izdanju Geopoetike.
Ovo nije samo zanimljiva biografija Svetog Pavla, kako bi se na prvi pogled moglo očekivati, već zanimljiva priča o okretanju jednog muzičara veri u Isusa Hrista. U svom duboko ličnom uvodu u roman Džoni Keš objašnjava: „Koliko sam ja mogao da izmerim, ne računajući pauze u dijalogu između Isusa i Pavla, a prema Pavlovom svedočenju u njegovim poslanicama, razgovor je trajao otprilike jedan minut, možda nekoliko sekundi manje. Pa ipak se svet promenio zbog tog jednominutnog razgovora. Bio je to najpresudniji minut u istoriji čovečanstva. Taj minut je obeležio sudbinu nebrojenih miliona ljudi koji će se tek roditi. Nijedan događaj još od rođenja samog Isusa Hrista nije uticao na živote svih ljudi na ovoj zemlji tako snažno kao zapovesti koje su date i primljene u tom jednom minutu (…) Neko je rekao da religiozni romanopisac može da bude ‘božji lažov’; što će reći da romansiranjem događaja i stvarnosti koji okružuju delić istine, velike istine mogu da budu osvetljene i pokrenute. Nikada nisam niti ću sada tvrditi da sam romanopisac, ali pretpostavljam da je moje pisanje o Pavlu poprimilo taj oblik. U tih nekoliko redova pronašao sam priču koju bih da ispričam, a priča koju pričam povodom tih redova je moja vlastita.“

zoran paunovicZoran Paunović (1962) je profesor engleske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, esejista i prevodilac.
U oblasti interesovanja i istraživanja Zorana Paunovića ubrajaju se britanska književnost, američka savremena proza, prevođenje, kao i popularna kultura i kulturološke studije. Značajno je njegovo zalaganje na svim poljima, te je tako srpsku kulturu zadužio ne samo angažovanjem na brojnim uspešno realizovanim projektima, već pre svega kao izvrstan esejista, predavač i prevodilac. Autor je knjige eseja o anglo-američkoj književnosti Istorija, fikcija, mit (Geopoetika, 2006), a kako se smatra jednim od najkompetentnijih sagovornika, bilo da je u pitanju stvaralaštvo Džejmsa Džojsa, ili poezija Boba Dilana, posebno mesto u njegovom stvaralačkom radu zauzimaju predavanja koja se neretko realizuju i van fakulteta. Kulturu je obogatio i brojnim prevodima knjiga istinske literarne vrednosti, od kojih se izdvaja prevod romana Uliks (Geopoetka, 2003). Autor je i brojnih članaka, prikaza, naučnih i stručnih radova.

Muharem-BazduljMuharem Bazdulj je književnik, prevodilac i novinar. Jedan je od najboljih i najpoznatijih mladih pisaca na prostoru bivše Jugoslavije.
Dosad je objavio petnaestak knjiga, među kojima su zbirke priča Druga knjiga, Čarolija i Jeres nominalizma, romani Tranzit, kometa, pomračenje, Sjetva soli i April na Vlašiću (Geopoetika, 2011), te knjige izabranih kolumni Filigranski pločnici, Karlovački mir i Između krajnosti. Knjige su mu prevedene na engleski, nemački i poljski, a pojedine priče i eseji na još desetak jezika. Njegove kratke proze uvrštene su u prestižne američke antologije The Wall in My Head (objavljena 2009. godine, povodom dvadesete godišnjice pada Berlinskog zida) i Best European Fiction 2012. Dobitnik je, pored ostalih, nagrada „Stanislav Staša Marinković“ i „Bogdan Tirnanić“. Među knjigama koje je preveo sa engleskog jezika su i dela Pola Ostera, Marka Tompsona, Alena Ginzberga i Džeka Keruaka te Džonija Keša. Živi u Beogradu.

U pauzama razgovora, i posle razgovora, pesme Boba Dilana i Džonija Keša sviraće Bane Gluvakov Tubaćin i Dragan Prošić Proja.

Ulaz na događaj je besplatan.