• Details
  • Tags
  • More

FreeDom Art: Koncert: „Kanda, Kodža i Nebojša”

Home  /  Koncerti  /  Current Page
  1. avgust, subota – Plato Milana Mladenovića, Svetog Save 10

21.30   Koncert: „Kanda, Kodža i Nebojša”

KKN i Eplay_IMG_5051

Grupa „Kanda, Kodža i Nebojša” (KKN) osnovana je 1991. godine u Beogradu. Prvu postavu grupe činili su: Oliver Nektarijević(vokal), Vladislav Rac(bas gitara), Rastko Lupulović (električna gitara) I Stevan Dimitrijević (bubanj). Ime benda je nastalo tako što su tadašnji članovi, čitajući neke stare prevode romana Dostojevskog, uzeli arhaizme „kanda” (valjda), „kodža” (mnogo), dok je ime Nebojša pripadalo nekom detetu koje je živelo u istom bloku kao i Rastko Lupulović. Rastko Lupulović je ubrzo otišao iz benda i zamonašio se u manastiru Dečani, a gitaru u grupi preuzeo je Ivan Topisirović Top. Kad je Stevan Dimitrijević napustio grupu, na njegovo mesto došao je Vladan Rajović. Sledeće godine, usled odlaska Topisirovića u SAD i opšteg stvaralačkog zamora, grupa je odlučila da prestane s radom, na razočaranje publike. Oproštajni koncert održan je 11. maja 2001, u bašti SKC-a. Nakon boravka u SAD i povratka u Beograd 2003. godine, Nektarijević je oko sebe okupio novu ekipu muzičara. Novu postavu grupe, pored njega i Rajovića, čine: Nenad Pejović (gitara), Nikola Novaković (gitara) i Branislav Dragović (bas). Naziv grupe, međutim, ostao je nepromenjen.

Diskografija: „Guarda Toma!” („Metropolis Records”, 1996), „Igračka plačka” (Radio B92, 1998), „Become” (FreeB92, 2000), „Prekidi stvarnosti” (PGP RTS, 2005), „Deveti život” (PGP RTS, 2008, ISBN 978-86-7800-097-3), „Manifest” („Odličan hrčak”, 2011), „Volja za noć” („Odličan hrčak”, 2014), „Uživo!” („Odličan hrčak”, 2017).

 

PROGRAM „U TOKU…”

25.avgust – Filmski program

Slobodan film – nemi film

Era nemog filma je trajala tridesetak godina – od nastanka filma 1895. do 1927. godine, kada je svet video prvi zvučni film. To je vreme stvaranja filmskog izraza i najsnažnijeg razvoja filmske umetnosti. Film, odnosno filmski stvaraoci, tada nisu bili pod mnogim pritiscima pod kojima se danas nalaze. Pomenimo samo neke – razvijeni filmski jezik koji sputava kreativnost, produkcioni, odnosno komercijalni zahtevi producenata, neophodnost da film liči na neke postojeće, zatvorenost sistema prikazivanja filmova kroz koji mogu da prođu samo filmovi ukalupljeni u određene norme kao što su žanr, trajanje filma, neophodno prisustvo poznatih glumaca…

Filmski umetnici tog vremena bili su oslobođeni obaveze da prate standarde i norme filmske industrije – oni su ih stvarali, i to tačno po svojim potrebama za svaki sledeći film. Tako smo dobili čitavu grupu očeva filma, kao što su braća Limijer, Melijes, Grifit, Ejzenštajn, Dovženko, Hičkok, Lang, Murnau, Čaplin, Kiton…

Zbog toga možemo reći da je vreme nemog filma vreme kada je film bio SLOBODAN.

 

Slobodan film – eksperimentalni film

Film je na svom početku bio eksperimentalan. Nepostojanje filmskog jezika i normi i suštinska različitost filma od pozorišta, književnosti i slikarstva, s kojima ima neke zajedničke elemente, učinili su da filmski stvaraoci, tražeći rešenja, budu prisiljeni na eksperiment. Sa standardizacijom filma, eksperimentalni film se odvaja i postaje posebna oblast filma u kojoj je filmskim stvaraocima dopušteno „sve”. Eksperimentalni film ne samo da se ne pridržava postojećih normi nego je u obavezi da ruši ili bar preispituje neku od njih, tako da ne postoje dva uspešna eksperimentalna filma koji liče jedan na drugi. Ovom prilikom upoznaćemo se s delima Oskara Fišingera, Maje Deren, Salvadora Dalija i Bunjuela, Kavalkantija, Vigoa, Brekidža, Konera, Džige Vertova, Normana Meklarena…