• Details
  • Tags
  • More

47. Ex Teatar Fest – II dan

Home  /  Uncategorized  /  Current Page

Dom omladine Pančevo

predstavlja

47. EKS TEATAR FEST
„POZORIŠTE U AKCIJI”
1–3. jun 2018.

Reč selektora 47. Eks Teatar festa „Pozorište u akciji”

ZA SKLADNIJI I SREĆNIJI SVET

Ovogodišnja festivalska selekcija izdvaja važan segment savremene pozorišne prakse koja nastaje kako na margini, tako i u samom „mejnstrim” teatru, a to je pozorište s podjednakim estetskim i aktivističkim kvalitetom. Ova vrsta pozorišta motivisana je osetljivošću umetnika za probleme u društvu i potrebom da se doprinese njihovom rešavanju. Cilj aktivističke predstave jeste da utiče na način razmišljanja gledalaca, promeni njihove stavove i okuraži ih da preduzmu realnu akciju.

Aktivistička usmerenost nije jedini oblik akcije koji izdvaja ovu vrstu pozorišta. Vrlo često predstava nastaje kroz kreativnu akciju – kroz direktan, improvizovan rad na sceni, bez gotovog teksta i jasnog narativnog ili poetskog ishoda ka kome se kreće. Po tome, aktivističko pozorište jeste i eksperimentalno.

Takođe, pozorišni aktivisti s pravom smatraju da je učestvovanje u dramskim aktivnostima – gde je moguće iskazati stavove i preduzimati akcije u uslovima dramske fikcije – način da se učesnici, bilo da su umetnici ili ne, osnaže za delovanje u stvarnim okolnostima. U tome leži akciona priroda dramske kreativnosti.

Program koji je pred vama ističe društvenost pozorišta i njegovu moć da podrži realnu društvenu promenu. Načini na koje ono to čini, izrazi koje koristi i poetski okviri koji ga nadahnjuju, različiti su; zajednički imenitelj je, pak, taj da gledaoci ne mogu ostati pasivni i da ćemo stoga što smo u dramskoj priči prepoznali sebe i time postali njen učesnik, sa sedišta u auditorijumu ustati etičniji i hrabriji.

Na početku ovog kondenzovanog pozorišnog programa je san – vizija skladnog i srećnog sveta u kom vladaju uvažavanje, podrška, solidarnost i ljubav. Harmoniju tog sveta remete ljudske slabosti. Pokretač moralno pozitivne akcije je savest.

Podsetićemo se da su naš današnji svet gradili ljudi koji su se ponosili svojim idealima, bili hrabri da sanjaju veliko, želeli da promene svet, spremni da „moje” pretvore u „naše” i rešeni da svoje odluke odgovorno sprovedu.

Pogledaćemo zatim u sebe i probuditi svoje unutrašnje oko – ono koje nije lako slagati. Ponudićemo vam i priliku da prozrete površnost spektakla koji se nametnuo kao dominantna kultura u kojoj živimo.

I, tokom čitavog festivala, pozivamo vas da vodite dijalog s autorima – da pitate i govorite, da preispitate njihove i branite svoje stavove, da verujete i da sumnjate.

Na kraju, naša je nada da ćemo svi postati „sumnjiva lica” – ličnosti s integritetom i snagom, nosioci promene, moćni borci za pravičniji, ravnopravniji, moralniji, skladniji i srećniji svet.

 

Sunčica Milosavljević

 

 

Subota, 2. jun 2018.

19.00 Dvorana „Apolo”, Maksima Gorkog 6
Dokumentarno pozorište: „Ujedinjenje ili smrt 1918.” (120’)
Režija: Jelena Bogavac i Nenad Todorović
Dramaturgija: Jelena i Milena Bogavac
Narodno pozorište Priština u Gračanici

21.30 Galerija Dvorane „Apolo”
Razgovor s autorima

 

UJEDINJENJE ILI SMRT 1918.
Dokumentarno pozorište

ujedinjenje3

Režija: Jelena Bogavac i Nenad Todorović
Dramaturgija: Jelena i Milena Bogavac
Narodno pozorište Priština u Gračanici

Scenografija: Goran Stojčetović
Kostim: Vuk Dautović i Aleksandar Kovačević
Video: Igor Marković
Scena: Goran Stojčetović

U ulogama narodnih poslanika: Uglješa Vujović, Igor Filipović, Milorad Kapor, Igor Damnjanović, Nebojša Đorđević, Janko Cekić, Uroš Novović, Marko Panajotović, Jovan Zdravković, Jovan Mijović, Predrag Vasić, Vasilj Adžić, Igor Marković.

U ostalim ulogama: Danijela Vranješ, Aleksandra Veljković, Mirjana Jelić, Tamara Tomanović, Gorica Regodić.

O predstavi:

„Ujedinjenje ili smrt 1918.” je dokumentarna predstava koja za svoj polazni dramaturški okvir uzima stenograme zasedanja Velike narodne skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori – poznatije kao Podgorička skupština 1918. godine.
Od snova predaka do košmara savremenika, kroz šumu istorijskih dokumenata, ova predstava je pokušaj da se nađu odgovori na mnoga pitanja koja otvara savremeni politički trenutak među Južnim Slovenima:
Ko sam ja, ko smo mi, a ko su oni? Da li si Srbin ili Crnogorac? Ko su Crnogorci, ko su Montenegrini, ko su Jugosloveni? Da li je identitet suverenitet? Šta je narod, šta je nacija, šta je država, šta je državnost?